U Srbiji su mentalni problemi prilično tabu. Depresija, anksioznost i drugi oblici mentalnih oboljenja su često pripisani lenjosti ili razmaženosti. Dodatno, ako pričamo o mentalnim problemima mlađih generacija, često ih potcenjujemo, pripisujemo ih odrastanju i generalni stav je da će kada odrastu naučiti magično da se nose sa problemima ili mentalno otupeti kao i odrasli danas.

Pored problema odrastanja u nejednakom društvu, gde se i dečaci i devojčice suočavaju sa različitim vrstama diskriminacija i predrasuda, odrastanja u zastarelom sistemu obrazovanja, problemima kod kuće, ličnim problemima i nošenjem sa naglim promenama količine hormona u organizmu i fizičkim promenama, nove generacije se suočavaju sa još jednom vrstom problema — klimatskim promenama i strahom od budućnosti.

“Eko-anksioznost”, iako još uvek nije zvanično usvojen termin, je uveliko primećen fenomen među mlađim generacijama, ali i naučnicima i naučnicama koji/e se bave zaštitom životne sredine, kao i ljudima upoznatim sa klimatskim promenama i posledicama koje već imaju i koje će imati na društvo.

Globalni prekomerni konzumerizam, velike koorporacije, loša državna organizacija, loše upravljanje otpadom i poricanje odgovornosti donosioca odluka definitivno pogoršavaju situaciju. Dodatni problem u Srbiji je što mediji nemaju nikakvu kontrolu, i nije neophodno da informacije koje prenose budu naučno potkovane. Tako nailazimo na tekstove poput ovog u Politici, gde se ekološka-anksioznost objašnjava kao iracionalan strah, a klimatska kriza se definiše kao prirodni fenomen.

Međutim, anksioznost je stanje kada ulazimo u “zaledi se, bori se ili beži” instinkt za preživljavanje, koji može biti racionalan ili iracionalan, u zavisnosti od situacije i ličnih iskustava.

Ali klimatska kriza jeste prava opasnost, bez obzira što se čini da su posledice daleko. U ovom kontekstu, moguće je videti eko-anksioznost kao adekvatan odgovor organizma na situaciju. Ovaj odgovor jeste motivacija za preživljavanje, jedinstveni emotivni alat koji traži od kolektivnog društva da preuzme odgovornost i nađe rešenje za klimatsku krizu.

U Velikoj Britaniji, 57% dečijih psihologa koji su učestvovali u istraživanju koje se tiče eko-anksioznosti i mladih, su prijavili da njihovi pacijenti pokazuju veliku zabrinutost za životnu sredinu i klimatske promene.
Ova studija, objavljena u Gardijanu, pokazuje da klimatska kriza ima veliki uticaj na mentalno zdravlje mladih ljudi. Iako je uzorak ispitanika bio mali i potrebna su dalja istraživanja na ovom polju, bezbedno je reći da je zabrinutost mladih nezanemarljiva.

Bernadka Dubicka, dekanka Fakulteta za psihijatriju dece i adolescenata na koledžu u Londonu je izjavila za Gardijan da mlađe generacije imaju opravdanog razloga za strah i brigu o budućnosti planete. Paralelno s tim, suočavaju se sa pritiskom društvenih mreža, sumnje u tačnost dostupnih informacija i u poslednje dve godine Kovid i ekonomskom krizom. Sve ovo u paketu ne može da nema uticaj na mentalno zdravlje mladih, ali i odraslih.

Ne može se reći da odgovor mladih nije normalan, ali eko-anksioznost može da preraste u parališući odnos prema društvu i životu. Jedan od opasnijih simptoma su povučenost i problemi sa spavanjem ili ishranom. Ukoliko dođe do toga, roditelji bi trebalo da podrže decu i da im pomognu da nađu odgovarajuću psihičku pomoć.

Međutim, ukoliko je zabrinutost zdrava, ona se može kontrolisati nekim od opšteprihvaćenih metoda, i pretvoriti u pozitivno delovanje na životnu sredinu. Mi ćemo nabrojati neke od pozitivnih metoda, a vi nam možete pisati o svojim iskustvima koja možemo da podelimo u nekom od sledećih tekstova.

Živite u skladu sa svojim vrednostima

Samo zato što nam društvo nameće razarajuće i nedostižne standarde za lepotu, modu i uopšteno život, nemojte se stideti da od tog društva istupite. Ako volite da vam orman bude rasterećeniji, da nosite samo nekoliko odevnih kombinacija, emotivno se vežete za kaput dok ga ne iznosite do tačke raspadanja, više vam prija da ste sami na bicikli nego da ste zgurani u autobusu ili zaglavljeni u kolima u gužvi, samo napred. Time ćete dati pozitivan primer ljudima oko sebe, uraditi nešto lepo za planetu a osećati se bolje u sopstvenoj koži. Normalno je da želimo da se odvojimo od sistema koji uništava planetu, i normalno je da u tome ne budemo 100% uspešni.

Otarasite se krivice

Ljudi smatraju da ne možete biti aktivista ili aktivistkinja zaštite životne sredine ako ne živite apsolutno bez otpada, ako niste vegani, ako ne putujete isključivo vozom ili biciklom, ako konzumirate proizvode ozloglašenih kompanija ili posedujete kola. Ta predrasuda je daleko od istine i formiranje ove krivice je počelo kao kampanja velikih kompanija da svali krivicu na pojedinca. Ako živimo u razarajućem sistemu, rešenje može biti samo sistemsko, i moć pojedinca je da pritiskom deluje na sistem, a ne samo u individualnoj sposobnosti da baci plastiku u kantu ili da ne uzme slamčicu.

Pronađite istomišljenike

Pronalazak zajednice istomišljenika je ključno u izbegavanju osećaja usamljenosti. Nekada je teško imati podršku od roditelja, braće, sestara ili čak i prijatelja, ali svakako da postoje grupe ljudi sa kojima možete razvijati strategije delovanja na vašu užu i širu okolinu, kao i na donosioce odluka.

Ukoliko je moguće uključite se u aktivnosti na otvorenom

Bilo da sadite drveće u lokalnom parku ili sprečavate kamione da prave deponiju na zelenoj površini i predelu posebnih odlika, boravak na otvorenom je zdrav za psihičko i fizičko zdravlje. Ukoliko je moguće, na blokade dođite biciklom, nekom jeftinijom, jer su bicikle dobra alatka za blokiranje teretnih vozila. A svetska zdravstvena organizacija preporučuje 2 sata dnevno boravka na otvorenom.

Razgovarajte sa ljudima koji su vam bliski, iako nisu upućeni u probleme životne sredine ili imaju pogrešne informacije

U razgovorima ponudite naučne činjenice, i ukoliko dođe do svađe, slobodno koristite proverenu metodu: Hej, hajde sad da promenimo temu, pa da se vratimo na ovo drugi put.
Napomena: Ukoliko neko vama blizak nudi Milutina Milankovića kao dokaz da nije čovečanstvo krivo za za krizu, nudimo ovaj članak koji se bazira na Milankovićevim istraživanjima.

Donesite promene u svoj život u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama

Život bez otpada (eng. Zero Waste) je primamljiva ali neodrživa ideja, osim ako ste poljoprivrednik/inženjer i spremni da živite van sistema, pritom imate novac za početak takve promene. Međutim, jedna od stvari koju možete da uradite jeste da smanjite otpad hrane planiranjem obroka, smanjite korišćenje mesa i mlečnih proizvoda ili idealno ukinete ukoliko i kada ste za to spremni.
Pored toga, možete napraviti male promene u svom životu, koje će vam pomoći da budete optimističniji prema budućnosti.

Sve te promene su male, ali su u redu. Jer za većinu nas, male promene su sve što imamo i česti podstrek da nastavimo borbu, jer nikad nije dobar trenutak da odustanemo od budućnosti.

Jer iako smo svesni da kao pojedinci ne možemo da spasimo svet, možemo da ga učinimo malo boljim, i usput sačuvamo ono malo zdravog razuma što nam je ostalo.