Gertruda Džekil (1843 – 1932) – ne pitajte me kako da kopate. Uzmite ašov i naučite.

Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. 
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno. 
U nama svima šarenog ima.

– Mika Antić

Gertruda Džekil je umetnica u svakom smislu te reči. Njena predanost bojama, strukturi i lepoti prirode prevazilazi samo jednu vrstu umetnosti.

Rođena je 1843. godine, kao peta od sedmoro dece. Imala je 17 godina kada je prvi put pošla u školu, a pre toga je bila obrazovana od kuće. Međutim, od rane mladosti je pokazivala izuzetno interesovanje za zanate i boje, a njena prvobitna strast su bili slikanje i pisanje.

Do svoje 23. godine njen talenat je bio uveliko prepoznat, i njeni radovi su bili izlagani u Kraljevskoj akademiji umetnosti.

Društvo je osuđivalo zato što se nikada nije udavala, i s obzirom na njenu svestranost, važila je za “nekonvencionalnu ženu”. U trideset i četvrtoj godini se preselila da živi sa svojom majkom, u provinciju Sari, na jugu Engleske. Počela je sa radovima u dvorištu mnogo pre nego što je kuća bila izgrađena, a učestvovala je i u samom projektovanju kuće.

Ona je bila vrlo sposobna i svestrana žena. Baštovanstvo je bilo samo jedno od njenih strasti zajedno uz vez i – kovanje. Međutim, njena najveća ljubav je bilo slikanje.

Vid joj se godinama znatno pogoršavao, i u pedesetoj godini je patila od izražene kratkovidosti, zbog čega je svet videla u obrisima. Zbog ovog problema, morala je da odustane od slikanja četkom i bojama. Međutim, ona nikada nije bila dobra u odustajanju, te je svoju likovnu umetnost prebacila na teren i oživljavala svoje slike u bašti kuće u kojoj je živela sa majkom.

Njena bašta je bila prepuna boja, mirisa i biodiverziteta, potpuno suprotno tadašnjem stilu engleskih bašti. Naravno, ubrzo je bila zapažena, takođe od strane Vilijama Robinsona, urednika “The Garden“, i dalje najpopularnijeg časopisa o baštama na svetu. Pored sopstvene, radila je u preko 200 bašti širom Velike Britanije. Njen stil i rad je postao veći odraz prestiža nego bilo kakav komad odeće ili izgradnja skupe kuće.

Mala bašta u Lindisfarn zamku je jedan od odličnih primera dizajna Džekilove: masivni cvetnjaci, kroz koje se prožima cveće belih i plavih boja koje se preliva u narandžaste i crvene, a zatim se boje vraćaju u belu. Livadsko cveće koje se nalazi na obroncima litice su potomci semena koje je Džekilova posejala tako što je metkove punila semenjem i onda pucala na litice iz sačmare.

Jedno od njenih najznačajnih poznanstava je bilo sa Edvinom Lutjensom, 26 godina mlađim arhitektom na čiji je rad Džekil značajno uticala. Zajedno, Lutjens i Džekil su učestvovali u formiranju preko sto bašti.

Nije u potpunosti potvrđeno da li su bili i u romantičnoj vezi, mada iz dnevnika Emilije Lutjens, Edvinove žene, saznajemo sledeće: “Sa debelom, nepriličnom ženom, gospođicom Džekil, sa njenim velikim naočarima i ogromnim čizmama, Lutjens je oformio jednu od najvažnijih parnerstava u svom poslovnom životu. Oni se obožavaju, i on nju stalno zasmejava. Ona njega zove “Nedi”, a on nju “Bamps” i zajedno su jedan drugom inspiracija.” U to vreme su Lutjens kuća i Džekil bašta postali statusni simbol.

Tokom svog života, učestvovala je u formiranju preko 200 vrtova. Međutim, sačuvano je i zaštićeno svega 32 u “Registru parkova i bašti od posebnog istorijskog značaja“, od kojih nekoliko obuhvata i zajednički rad sa Edvardom Lutjensom.

Ona je takođe prva žena koja je osvojila najveće priznanje hortikulturista u Velikoj Britaniji (Victoria Medal of Honour).

Umrla je 1932 godine, u 89. godini života i njen spomenik je podigao i dizajnirao Lutjens. Na njemu je ugravirano: Gertruda Džekil – Umetnica, Baštovanka, Zanatlijka.

Tu negde blizu, al ne znam gde je,
vetar se topli, vrti i smeje,
čupka nam kosu i krošnje njiše. 
Bile su kiše.
Prošle su kiše.

– Mika Antić

Naslovna fotografija: TheOtherKev sa Pixabay

Nisi gangster ako nisi baštovan.

Mnogi baštovani će razumeti uzbuđenje kada vam procveta ivičnjak prvi put u sezoni ili kada dobijete bujne ruže u maju. Međutim, za jednog baštovana u Americi, baštovanstvo nije hobi čiji su rezultat divni cvetni aranžmani. Baštovanstvo je način preživljavanja i razolog da ustane ujutro.

Kada pomenemo reč “gangster”, uvek pomislimo na mračne ulice Los Anđelesa ili nekog drugog velikog Američkog grada, na drogu, oružje i druge predrasude koje nam holivudski filmovi nude, ali ta reč se nikada ne povezuje s baštovanstvom. Do sad.

Ron Finli je jedan čovek koji ruši predrasude na dve strane – ljudi iz siromašnog kvarta južnog Los Anđelesa ne moraju da se bave kriminalom – mogu da se bave i baštovanstvom. S druge strane, baštovanstvom se ne bave samo bakice i dekice iz predgrađa, već gangsteri, buntovnici i aktivisti.

Ronova priča počinje 2010. godine godine kada je načinio svoj prvi bunt – između svoje kuće i ulice posadio je kelj, suncokret, bundeve i drugo voće i povrće. Kada mu je došla inspekcija i kada su mu rekli da je zakonom zabranjeno da sadi biljke na javnoj površini – promenio je zakon.

Sada, posle 10 godina, zahvaljujući njemu niklo je više od deset urbanih bašta širom Los Anđelesa. Putovao je širom sveta pričajući o svom projektu. Jedno od popularnijih gostovanja su bila u TedTalk, gde je i dobio svoj nadimak “gangster baštovan” (gangster gardener). “Moramo da promenimo sastav zemljišta, a mi ljudi smo zemljište. Moramo da promenimo značenje reči “gangster”. Ako nisi baštovan, nisi gangster. Baštovanstvo je seksi. Baštovanstvo je bunt. Baštovanstvo je revolucija. I još uz to dobiješ jagode. ”

Od otvaranja njegove prve javne bašte, Ron je video razne upotrebe javnih bašta – za obrazovanje, stvaranje hrane, jačanje zajednice, različite vrste terapija, unapređivanje grada. On baštovanstvo poredi sa grafitima, zemlju sa platnom za slikanje, biljke sa sprejem. Baštovanstvo jeste vrsta umetnosti koja unapređuje gradove i živote građana i koji učestvuju i koji ne učestvuju u njima.

Tokom korone i karantina, Ronu je bašta služila kao utočište. “Bašta zavodi. Često dođem u 7 ujutro, i u trenutku kada sledeći put pogledam na sat, već je 7 uveče. Ljudi su gledali na moju baštu kao na neki “mali hobi” ili tako nešto, ali sada razumeju da ovo nije prokleti hobi, ovo je pitanje života i smrti. Ovo je revolucija”, kaže Ron Finli.

Naslovna fotografija: Joshua_Willson from Pixabay

Reciklaža, reci laža! — Kako recikliranje plastike zapravo utiče na životnu sredinu?

Reciklaža — najpoznatije polje od svih polja zaštite životne sredine! Nisu li svi čuli za reciklažu i zar to nije i najčešći prvi korak u upoznavanju sa ekologijom? Najkorišćenija i najpodložnija greenwashing-u, reciklaža!

Nezgodna istina je da, uz nekoliko izuzetaka, osnovni programi recikliranja ne pomažu u očuvanju životne sredine i zapravo, mnogi procesi čine više štete nego koristi. I, iznenađenje — smeće odvojeno za recikliranje završava na deponijama! Ali, vrednost recikliranja je u mnogim slučajevima teško izmeriti, jer ipak nisu ni sve reciklaže jednake. Na žalost (ili ne), ovim tekstom rušimo neretku iluziju recikliranja plastike i pričamo o tome da li i kada je reciklaža koristan način za čuvanje resursa, a kada to ipak nije.

Zamišljamo, upravo ste popili svoju Coca-Colu, ispraznili flašicu i sada šetajući gradom vidite dve kante: jednu sa i jednu bez nacrtanih strelica. Naravno, kada već možete da birate, zašto ne biste odmah poništili to što ste kupili jednokratnu plastiku odlaganjem iste u kantu za reciklabilni otpad. Neko će, kasnije, pokupiti vašu flašicu, istopiti je i napraviti novu, uz uštedu energije i novih resursa.

Sad, vratimo se u realnost, jer industrija otpada ne funkcioniše tako. Otpad iz većine Evrope i SAD-a slao se u Kinu i tamo prerađivao (“reciklirao”) i koristio za pravljenje manje kvalitetnih i skoro neuopotrebljivih predmeta. Međutim, kada je Kina na samom početku 2018. godine zatvorila svoja vrata uvozu otpada, nastao je problem. Zaduženi za ovo polje u Ujedinjenom kraljevstvu recikliranje plastike sada definišu kao potpuni mit, jer im je jasno da se sada sva njihova plastika slobodno (i javno!) rešava paljenjem otvorenim plamenom. Tako da, iako je zapaljena u Aziji, sav toksični dim nastao kao posledica, odlazi u atmosferu, vazduh koji svi na Zemlji udišemo, emitujući veliku količinu gasova sa efektom staklene bašte.

Međutim, i kada se reciklira, plastika je mesto gde ceo proces postaje najsporniji. Iako se gotovo sva plastika može reciklirati, ogromna većina (88%) se ne reciklira zbog toga što je postupak skup, komplikovan i rezultirajući proizvod je lošijeg kvaliteta od prvobitnog. Prednosti smanjenja ugljeničnog otiska su takođe nejasne. Plastika se mora transportovati, oprati, zatim iseći, pa istopiti; samim tim, i prikupljanje i proces reciklaže imaju veliki uticaj na životnu sredinu, sve to za proizvod mnogo lošijeg kvaliteta.

Pa ako se pitate da li bi trebalo da nastavite da reciklirate plastiku, evo odgovora: Da. Ali pre nego što to učinite, informišite se o tome koju plastiku skuplja vaš grad ili reciklažni centar. Ako niste najsigurniji za, možda staru kutiju za nakit, CD-ove, ili providnu foliju – onda stavljanje u reciklažnu kantu i nadanje da će se svakako reciklirati, ne znači ništa za okolinu. Ta plastika biće bačena u smeće nakon složene i skupe procedure sortiranja, tako da razmislite i možda je sami bacite ili apciklirajte (upcycling – recikliranje kod koga novonastali predmet ima veću vrednost od prvobitnog) i napravite nešo novo, korisno i kreativno od plastičnih predmeta koje više ne koristite. U trenutnoj situaciji, možda vam ovaj primer pravljenja zaštitnih maski od bačene plastike bude inspiracija za dalje odnošenje prema plastičnom otpadu.

Ipak, ovu priču moramo da završimo jednim generalnim zaključkom — iako recikliramo ili apcikliramo plastiku, najveće kompanije poput PepsiCo ili Nestle, neće prestati da proizvode nova plastična pakovanja sve dok ne preplave Zemlju njima ili dok se njihovi potrošači ne pobune i ne zatraže promenu pakovanja, samim tim politike poslovanja i njihovog odnosa prema planeti.
Dakle, recikliranje može najviše naštetiti okolini uglavnom zbog načina razmišljanja koje nam pruža. Niti će naša neodgovorna potrošnja biti opravdana recikliranjem, niti će problem prekomernog plastičnog otpada biti rešen.

Budite svesni. Budite odgovorni potrošači. Što smo svesniji problema, naši izbori postaće razumniji. Je li to malo više posla? Da li je pomalo neprijatno? Da, jeste. Ali, ovde ignorisanje nije rešenje, već zatvaranje očiju na problem naše planete i nas samih, ili nada da će neko drugi sve rešiti. Zato, prvo smanjite sopstvenu upotrebu i kupovinu novih plastičnih predmeta, zatim iskoristite ono što već imate, pa tek onda reciklirajte. I najvažnije, postavite jasne principe i ne dozvolite da vas multinacionalne kompanije ograničavaju na uništavanje planete samo da biste uživali u njihovim proizvodima.

Klimatski aktivisti i aktivistkinje koji menjaju svet

Ne znam da li je to zato što su tinejdžeri/tinejdžerke emotivniji/e od ostalih starosnih grupa ljudi, ili je to zato što nemaju o čemu drugom da razmišljaju i ničim pametnijim da se bave ili je nešto sasvim treće, ali vreme pokazuje da su mladi ti koji najčešće preuzimaju inicijativu u borbi protiv ubrzanih klimatskih promena. Da li je nekom političaru zaista potrebno derište od 16 godina da ga lupne po ramenu i pokaže upozorenja naučnika? Zašto oni sami (političari) ne čuju nauku? Koliko je zabrinutih ljudi na ulicama potrebno da preduzmu ozbiljnu akciju i zapravo naprave promenu?

Ne znamo. Možemo samo da nagađamo. A do tad, evo nekoliko derišta koja su upozaravala i upozoravaju sve donosioce odluka o alarmantnom stanju naše životne sredine.

Autumn Peltier | Kanada

Autumn Peltier. Izvor: BBC

Mnogi ljudi ne misle da je voda živa ili da ima dušu. Moji ljudi veruju da je to istina … Mi verujemo da je naša voda sveta jer smo rođeni iz vode.

Šesnaestogodišnjakinja iz jednog Indijanskog plemena se još od svoje osme godine bori protiv zagađenja vode. Tada je prvi put videla znak koji upozorava da je voda u jezeru toksična. Uspomena na taj trenutak je pokrenula da se sa 14 godina bori protiv iskorišćavanja vodenih resursa.

Kada je imala samo dvanaest godina, izrazila je svoje nezadovoljstvo politikom o cevovodima koju je vodio premijer Kanade, Džastin Trudo. On joj je obećao da će zaštiti vodu.

Prošle godine je u UN-u govorila o značaju očuvanja vode i pristupa vodi.

Luisa Neubauer | Nemačka

Luisa Neubauer. Izvor: TED

Ono što svetska zajednica radi sa planetom, jednog dana će biti opisano kao najveći politički neuspeh našeg vremena.

Sa 23 godine, spremna i smirena, vodi svoju borbu pričom i šetnjom (štrajkovanjem). Ona je studentkinja geografije, aktivistkinja i članica nemačke Zelene partije, a poslednjih godinu dana postala je poznato lice klimatskih štrajkova Petkom za budućnost (Fridays For Future) u Nemačkoj.

Njeni Twitter @Luisamneubauer i Instagram @luisaneubauer

Holly Gillibrand | Škotska

Holly Gillibrand. Izvor: Guardian

Kada dnevno izumire oko 200 vrsta, to je, pa, prilično zastrašujuće. Zato, morate učiniti sve što možete.

Iz svog malog grada u zabačenom planinskom predelu Škotske, ova trinaestogodišnjakinja pomaže u osnivanju dečijeg pokreta u Velikoj Britaniji koji zahteva veće akcije političara po pitanju klimatskih promena. Holly je mlada ambasadorka OneKind-a, kampanje za dobrobit životinja, za celu Škotsku.

Podsetimo, škotski parlament je 28. aprila ove godine proglasio klimatsku krizu, dok je i parlament čitavog Ujedinjenog Kraljestva to učinio samo 3 dana kasnije, 1.5.2019.

Twitter @HollyWildChild

Jamie Margolin | SAD

Jamie Margolin. Izvor: Rollingstone

Nismo doprineli stvaranju sistema koji nam uništavaju svet i budućnost – a ipak plaćamo i plaćaćemo najveću cenu za bezobzirnost starijih generacija.

Sedamnaestogodišnja Jamie Margolin osnivačica je Zero Hour, omladinskog i pokreta koje vode women in colour (pojam za žene/devojke u Americi koje nisu belkinje: Afroamerikanke, Hisoanoamerikanke…) koji ima za cilj da podrži nove mlade aktiviste/kinje i organizatore/ke savetima i resursima koji su im potrebni da se bore protiv klimatskih promena i da zaštitite prirodna bogatstva. Ona strastveno govori o pitanjima socijalne pravde, zaštite životne sredine, klimatskih promena, domorodačkih prava i još mnogo toga, i ne boji se da isproziva vođe velikih korporacija i druge koji su doprineli trenutnoj ekološkoj krizi.

Twitter @Jamie_Margolin i Instagram @jamie_s_margolin

Leah Namugerwa | Uganda

Leah Namugerwa. Izvor: thecitizen

Većina ljudi ne obraća pažnju na to što radi životnoj sredini. Primetila sam da odrasli nisu bili voljni da preuzmu vođstvo i pa sam odlučila da to sama učinim. Klimatska nepravda je i nepravda i prema meni.

Kao četrnaestogodišnja članica Petkom za Budućnost u Ugandi, Leah svakog petka štrajkuje za klimatsku pravdu. Inspirisala ju je Greta Thunberg, ali je ono što je zaista pokrenulo da deluje je glad prouzrokovana sušom i klizištima usled klimatskih promena. Uprkos oštrom odgovoru ugandske vlade na štrajkače, Leah se i dalje bori za promene. Ona trenutno zahteva zabranu plastičnih kesa u Ugandi.

Twitter @NamugerwaLeah

Jerome Foster II | SAD

Jerome Foster. Izvor: archinect

Odrasli zapišite ovo što sledi: Mladi poput mene ne bi trebali da preuzmu ovakav teret, ovo bi trebao da bude vaš posao, ali sada moramo da štrajkujemo glađu, da se sastajemo sa vladom, zvaničnicima i započnemo globalni pokret da biste nas za početak primetili.

Jerome Foster II je klimatski aktivista, pisac, istraživač National Geographic-a, osnivač i glavni urednik časopisa The Climate Reporter. Inače, ima 16 godina. Za globalni štrajk 24. maja ove godine, organizovao je i “bio domaćin” mladima u Vašingtonu (ispred Bele kuće).

Twitter @jeromefosterii

Greta Thunberg | Švedska

Greta Thunberg. Izvor: Forbes

Da, gubimo, ali još uvek ima vremena da sve preokrenemo –  još uvek možemo da popravimo mnogo toga. Želim da se ponašate kao da vam je gori kuća. Jer gori.

Moglo bi se tvrditi da bez Grete Thunberg ne bi ni bilo klimatskih štrajkova i celog pokreta mladih za klimu. Šesnaestogodišnja švedska aktivistkinja počela je da štrajkuje ispred zgrade parlamenta u Stokholmu od prošlog avgusta i inspiracija je za osnivanje pokreta za klimatske štrajkove Petkom za budućnost. Njeni iskreni govori ostavili su političare bez reči, a milioni mladih širom sveta su se pokrenuli zahvaljujući njoj.

Njena hrabrost i predanost štrajku inspirisala je mlade aktiviste i akticistkinje za klimu širom sveta da preuzmu inicijatuvu u njihovim gradovima i državama. Svojim primerom Greta je pomogla da se organizuju globalni štrajkovi mladih koji su na ulice širom sveta izveli više od 7 miliona ljudi.

Twitter @GretaThunberg i Instagram @gretathunberg

Puna pluća praznih priča – zagađenost vazduha i prebacivanje krivice

Hajde za trenutak da ne komentarišemo kvalitet vazduha, i da sklonimo odgovornost sa očajnih građana koji ne znaju kome bi se pre obratili. Hajde samo da kratko sumiramo medije.

Zvanični naučni podatak objedinjenog prikaza automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji kaže: u ovom trenutku i vremenu širom Srbije vazduh je zagađen. I nauka dodaje da je to problem.

Predsednik pita premijerku gde je ministar zaštite životne sredine i kaže premijerki da ministar zaštite životne sredine treba da se obrati narodu. Takođe dodaje da je njemu u redu da bude kriv za maglu, jer je kriv i za sušu i kišu. Dodaje da je odgovornost delimično i na ljudima koji se bune protiv minihidroelektrana.

Premijerka kaže da zagađen vazduh nije problem, i da jeste vazduh u Srbiji zagađen, ali da to nije problem. I ponavlja da to nije problem.

Dok se političari igraju gluvih telefona preko medija, mnoge inicijative se aktiviraju ne bi li se ovaj problem rešio. Foto: Milica Damnjanović Zantvort

Ministar zaštite životne sredine kaže da je odgovornost na lokalnim upravama, i dodaje da je njima pisao još u novembru 2019. godine, ali da odgovora nije bilo ili da su bili katastrofalni. Tako da odgovornost leži na gradonačelnicima.

Gradonačelnik Beograda kaže da problem zagađenja ne postoji, ali ako postoji, na njemu se radi. On naglašava da će ubuduće spalionica na Vinči da greje beogradski metro.

Gradonačelnik Niša kaže da je ovaj problem prisutan samo zimi, i da se radi na rešenju problema koji trenutno nije rešiv, jer se građani mahom greju na fosilna goriva. Ali je takođe i problem samo trenutan i radi se na njegovom rešenju.

U publikaciji iz 2018. godine, pod nazivom “Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet” podvučeno je da ubedljivo najveću odgovornost za loš kvalitet vazduha u Srbiji snosi pre svega sektor energetike, zatim industrije i na kraju saobraćaja.

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštava u vezi s zagađenjem vazduha da se apsolutno postupa po pravilima i propisima. Oni kažu da bi se za zagađenje vazduha moralo pitati ministarstvo zaštite životne sredine, jer je u njihovoj nadležnosti da budu predlagači za donošenje mera protiv smanjenja emisija.

Jedna od popularnih metoda borbe protiv zagađenja jeste sadnja drveća. Međutim, borba protiv zagađenja korišćenjem drveća je utoliko manje efikasna, ukoliko se gradovi zabetoniraju i svo odraslo drveće poseče. Foto: Milica Damnjanović Zantvort

U međuvremenu, The New York Times piše da je na Balkanu koncentracija smoga veća nego ikada. Oni prenose (mada nismo sigurni iz kog izvora) da su zvanična upozorenja na snazi i da su deca i stari upozoreni da ne izlaze napolje i izbegavaju fizičku aktivnost. Takođe se pominje da se na Balkanu životni vek smanjuje za 1.3 godine usled zagađenja vazduha.

Ministar zdravlja kaže da niko nije izmislio vetar da otera zagađenje, i da će zagađenje da nestane sa vetrom, ali takođe da ne brinu deca i stari ljudi i da samo stave šal preko lica da ugreju vazduh.

Ministar prosvete poručuje direktorima škola da sami odluče da li žele da deca pohađaju nastavu ili ne. Takođe je dodao da nastavnici treba da budu kreativni u pronalaženju alternativnih rešenja održavanja nastave.

I tako, dok se igramo vrućih krompirića s odgovornošću, posledice postaju sve jasnije a rešenje sve mutnije. Uostalom, kao i vazduh koji dišemo.

Featured image: Bogdan Spasojević