“26 znači da je 25 konferencija pre toga bilo neuspešno.”

Šta je COP?

Skoro tri decenije Ujedinjene nacije okupljaju gotovo sve zemlje sveta na godišnji globalni klimatski samit — nazvanog COP (Conference of the Parties, srp. Konferencija stranaka). Na tim samitima okupljeni moćnici i donosioci odluka razgovaraju i dogovaraju se o najboljim načinima da se bore protiv klimatskih promena. Na primer, na 21. samitu, COP21 koji je održan 2015. godine u Parizu, donet je Pariski sporazum; potpisale su ga sve zemlje obavezujući se da će zadržati povećanje prosečne globalne temperature ispod 2 °C, odnosno znatno smanjiti emisiju gasova staklene bašte. Takođe su se složili da će se svakih pet godina vraćati sa ažuriranim planom koji će odražavati njihove najveće moguće ambicije i dotdašnja dostignuća.

S druge strane, vidimo da dogovor nije bio toliko čvrst, niti da UN ima autoritet kakav se čini da ima: samo jedan histerični napad bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa bio je dovoljan da država koja je jedna od najvećih zagađivača i koja i dalje predstavlja ogroman politički primer mnogim drugim državama i/ili ih kontroliše te će verovatno izazvati istu reakciju, istupi iz Pariskog sporazuma. Zato ne možemo da se ne pitamo da li ove konferencije uopšte imaju smisla, a pogotovo zato što danas, baš tih pet godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, vidimo da je malo toga zapravo urađeno po pitanju klimatske krize.

COP26

Kako god bilo, ovog novembra će se održati 26. samit — koji će se zvati COP26 — u Glazgovu, s obzirom na to da je Ujedinjeno kraljevstvo predsedavajuća zemlja.

Uoči COP26 Velika Britanija radi sa svakom državom na postizanju dogovora o tome kako se boriti protiv klimatskih promena. Svetski lideri će doputovati u Škotsku zajedno sa desetinama hiljada pregovarača, predstavnika vlada, preduzeća i građana na dvanaestodnevne razgovore (“Kako će svi oni doći do Glazgova?”, pitate se. Pa… najverovatnije, (privatnim) avionima. Veoma eco-friendly-smanjivanje emisije CO2-zero waste način, jel da? I “desetine hiljada učesnika/ca” ne zvuči toliko impresivno kada znamo šta njihova putovanja nose sa sobom. Takođe, da li su možda čuli za Zoom? Korona kriza nas je ipak naučila da ne moramo mnogo da putujemo da bismo pričali prazne priče, hoću reći da bismo se dogovarali o ujedinjenoj borbi protiv klimatskih promena 26. put neuspešno).

Ipak, prethodni neuspesi održavaju naš pesimizam i nezadovoljstvo sporom reakcijom i nedovljnim trudom moćnika i donosioca odluka kada je u pitanju klimatska kriza. Šta novo možemo da očekujemo na COP26, ako praktično ništa od velikog značaja nije urađeno na prethodnih 25 samita, sem jednog sporazuma koji je ostao samo na papiru? Mi ne možemo da čekamo još 5 godina da dobijemo nove ažurirane planove i tek tad shvatimo da je Pariski sporazum neispoštovan i beskoristan. Klimatska akcija je potrebna juče.

“Ujedinjenje sveta u borbi protiv klimatskih promena” kaže UN o cilju COP26, ali zar to nije bio cilj i prethodnih 25 godina? Trenutna vlast i svetski lideri to godinama nisu postigli i umesto konkretnih poduhvata jedino što su nam nudili je lažna nada; šta nam obećava da će ovog puta biti drugačije? Nećemo prihvatiti još jedan neuspeh, zato se svaki dan borimo za trenutnu klimatsku akciju i klimatsku pravdu!