Mnogi baštovani će razumeti uzbuđenje kada vam procveta ivičnjak prvi put u sezoni ili kada dobijete bujne ruže u maju. Međutim, za jednog baštovana u Americi, baštovanstvo nije hobi čiji su rezultat divni cvetni aranžmani. Baštovanstvo je način preživljavanja i razolog da ustane ujutro.

Kada pomenemo reč “gangster”, uvek pomislimo na mračne ulice Los Anđelesa ili nekog drugog velikog Američkog grada, na drogu, oružje i druge predrasude koje nam holivudski filmovi nude, ali ta reč se nikada ne povezuje s baštovanstvom. Do sad.

• 

Ron Finli je jedan čovek koji ruši predrasude na dve strane – ljudi iz siromašnog kvarta južnog Los Anđelesa ne moraju da se bave kriminalom – mogu da se bave i baštovanstvom. S druge strane, baštovanstvom se ne bave samo bakice i dekice iz predgrađa, već gangsteri, buntovnici i aktivisti.

Ronova priča počinje 2010. godine godine kada je načinio svoj prvi bunt – između svoje kuće i ulice posadio je kelj, suncokret, bundeve i drugo voće i povrće. Kada mu je došla inspekcija i kada su mu rekli da je zakonom zabranjeno da sadi biljke na javnoj površini – promenio je zakon.

• 

Sada, posle 10 godina, zahvaljujući njemu niklo je više od deset urbanih bašta širom Los Anđelesa. Putovao je širom sveta pričajući o svom projektu. Jedno od popularnijih gostovanja su bila u TedTalk, gde je i dobio svoj nadimak “gangster baštovan” (gangster gardener). “Moramo da promenimo sastav zemljišta, a mi ljudi smo zemljište. Moramo da promenimo značenje reči “gangster”. Ako nisi baštovan, nisi gangster. Baštovanstvo je seksi. Baštovanstvo je bunt. Baštovanstvo je revolucija. I još uz to dobiješ jagode. ”

Od otvaranja njegove prve javne bašte, Ron je video razne upotrebe javnih bašta – za obrazovanje, stvaranje hrane, jačanje zajednice, različite vrste terapija, unapređivanje grada. On baštovanstvo poredi sa grafitima, zemlju sa platnom za slikanje, biljke sa sprejem. Baštovanstvo jeste vrsta umetnosti koja unapređuje gradove i živote građana i koji učestvuju i koji ne učestvuju u njima.

• 

Tokom korone i karantina, Ronu je bašta služila kao utočište. “Bašta zavodi. Često dođem u 7 ujutro, i u trenutku kada sledeći put pogledam na sat, već je 7 uveče. Ljudi su gledali na moju baštu kao na neki “mali hobi” ili tako nešto, ali sada razumeju da ovo nije prokleti hobi, ovo je pitanje života i smrti. Ovo je revolucija”, kaže Ron Finli.

_{^{Naslovna fotografija: Joshua_Willson from Pixabay}}