Posts by Milica Damnjanović Zantvort

Milica Damnjanović Zantvort je pejzažni arhitekta, student master studija zaštite životne sredine i jedan od osnivača pokreta Petkom za budućnost u Beogradu. U slobodno vreme smišlja kako da zaustavi čovečanstvo od samouništenja.

Beograd za budućnost

Sa prolaskom prazničnog raspoloženja dolazi i pitanje: šta smo postigli prošloj godini, i koje ćemo pozitivne odluke doneti u ovoj?

Uz neobično tople decembarske i januarske dane, čak i najvećim skepticima je teško da ospore gorući problem ubrzanih klimatskih promena. I dok ne možemo tačno zaključiti šta je postignuto u 2019. godini na ovu temu, u Srbiji ili svetu, svakako možemo da kažemo da se njoj priča više nego ikada ranije.
Nekoliko miliona ljudi se okuplja širom sveta da prenese jasnu poruku – klima se menja, moramo i mi.

Prvi klimatski skup u Beogradu je održan u Aprilu ove godine. Foto: Milica Damnjanović Zantvort

2019. godina je za mlade u Srbiji donela priliku da se prvi put jasno obrate donosiocima odluka i da postave jasne zahteve za svoju budućnost. Iako se nekima čini da stotinak, ili nekoliko stotina ljudi nije mnogo – u zemlji koja ima nebrojano problema, ovaj broj je ogroman.
Zanimanje mladih za ovu temu je iznenađujuće veliko, iako za razliku od svojih vršnjaka širom sveta nemaju zvanično obrazovanje o ovoj temi.

Pored mladih, u ovoj godini smo saznali da se za temu ubrzanih klimatskih promena zanimaju i mediji, a veliku podršku skupovima je pružila i policija, javne institucije, različite nevladine organizacije, formalne i neformalne grupe građanja kao i profesori različitih univerziteta. 

Veliki doprinos štrajkovima donose i stranci, koji učestvuju u ovim štrajkovima u svojim zemljama i klimatski štrajkovi širom sveta im pomažu da se zalažu za svoju budućnost bez obzira gde se nalaze.

Klimatsku akciju podržavaju različiti mediji, kao što su RTS, Danas, GreenBalkanEnergyNews, Vice. Foto: Natalija Novikova 

Organizatori petkomzabudućnost pokreta u Srbiji se trude da ovi štrajkovi ne budu način da se bore protiv vlasti, već da se bore da vlast obavlja svoju dužnost za sve nas.
Petkom za budućnost je šansa da se udružimo i delamo zajedno – stari i mladi, političari i narod, muškarci i žene, ljudi i životinje. Klimatski štrajkovi su tu da nam otklone osećaj usamljenosti naizglednoj u borbi sa vetrenjačama. Oni su tu da nam pokažu da ima nade, dokle god ne odustanemo od jedinog doma koji imamo.

“Brinem o ovoj planeti jer nemam tetku na marsu.” Foto: Milica Damnjanović Zantvort

I, šta su u stvari klimatski skupovi u Srbiji?
Vreme kada treba da se obratimo donosiocima odluka da budućnost pripada svima. Trenutak kada možete jasno da iskažete zabrinutost za planetu. Pravo vreme i mesto da upoznate istomišljenike, steknete prijatelje i prenesete jasnu poruku: 

Šta želimo?
KLIMATSKU PRAVDU!
Kada je želimo?
SAD! 

Puna pluća praznih priča – zagađenost vazduha i prebacivanje krivice

Hajde za trenutak da ne komentarišemo kvalitet vazduha, i da sklonimo odgovornost sa očajnih građana koji ne znaju kome bi se pre obratili. Hajde samo da kratko sumiramo medije.

Zvanični naučni podatak objedinjenog prikaza automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji kaže: u ovom trenutku i vremenu širom Srbije vazduh je zagađen. I nauka dodaje da je to problem.

Predsednik pita premijerku gde je ministar zaštite životne sredine i kaže premijerki da ministar zaštite životne sredine treba da se obrati narodu. Takođe dodaje da je njemu u redu da bude kriv za maglu, jer je kriv i za sušu i kišu. Dodaje da je odgovornost delimično i na ljudima koji se bune protiv minihidroelektrana.

Premijerka kaže da zagađen vazduh nije problem, i da jeste vazduh u Srbiji zagađen, ali da to nije problem. I ponavlja da to nije problem.

Dok se političari igraju gluvih telefona preko medija, mnoge inicijative se aktiviraju ne bi li se ovaj problem rešio. Foto: Milica Damnjanović Zantvort

Ministar zaštite životne sredine kaže da je odgovornost na lokalnim upravama, i dodaje da je njima pisao još u novembru 2019. godine, ali da odgovora nije bilo ili da su bili katastrofalni. Tako da odgovornost leži na gradonačelnicima.

Gradonačelnik Beograda kaže da problem zagađenja ne postoji, ali ako postoji, na njemu se radi. On naglašava da će ubuduće spalionica na Vinči da greje beogradski metro.

Gradonačelnik Niša kaže da je ovaj problem prisutan samo zimi, i da se radi na rešenju problema koji trenutno nije rešiv, jer se građani mahom greju na fosilna goriva. Ali je takođe i problem samo trenutan i radi se na njegovom rešenju.

U publikaciji iz 2018. godine, pod nazivom “Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet” podvučeno je da ubedljivo najveću odgovornost za loš kvalitet vazduha u Srbiji snosi pre svega sektor energetike, zatim industrije i na kraju saobraćaja.

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštava u vezi s zagađenjem vazduha da se apsolutno postupa po pravilima i propisima. Oni kažu da bi se za zagađenje vazduha moralo pitati ministarstvo zaštite životne sredine, jer je u njihovoj nadležnosti da budu predlagači za donošenje mera protiv smanjenja emisija.

Jedna od popularnih metoda borbe protiv zagađenja jeste sadnja drveća. Međutim, borba protiv zagađenja korišćenjem drveća je utoliko manje efikasna, ukoliko se gradovi zabetoniraju i svo odraslo drveće poseče. Foto: Milica Damnjanović Zantvort

U međuvremenu, The New York Times piše da je na Balkanu koncentracija smoga veća nego ikada. Oni prenose (mada nismo sigurni iz kog izvora) da su zvanična upozorenja na snazi i da su deca i stari upozoreni da ne izlaze napolje i izbegavaju fizičku aktivnost. Takođe se pominje da se na Balkanu životni vek smanjuje za 1.3 godine usled zagađenja vazduha.

Ministar zdravlja kaže da niko nije izmislio vetar da otera zagađenje, i da će zagađenje da nestane sa vetrom, ali takođe da ne brinu deca i stari ljudi i da samo stave šal preko lica da ugreju vazduh.

Ministar prosvete poručuje direktorima škola da sami odluče da li žele da deca pohađaju nastavu ili ne. Takođe je dodao da nastavnici treba da budu kreativni u pronalaženju alternativnih rešenja održavanja nastave.

I tako, dok se igramo vrućih krompirića s odgovornošću, posledice postaju sve jasnije a rešenje sve mutnije. Uostalom, kao i vazduh koji dišemo.

Featured image: Bogdan Spasojević