Rio Tino — jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu — pokušava da nas ubedi da brine o svom uticaju na teritorije na kojima radi, da je zanima kako će životna sredina izgledati nakon njih. Ali, svojim radum pokazuje da je zanima isključivo profit, ne životi radnika, ne životi stanovnika okolnih gradova ugroženih njihovim radom. Uticaj rada ove kompanije se već vidi na više kontinenata, a i pored Loznice — mesta gde Rio Tinto planira izgradnju rudnika litijuma.

Predstavnici i predstavnice vlade nam kažu da je ovaj rudnik jedinstvena prilika za privredu Srbije. Ali, zaboravljaju da spomenu uticaj na živote njihovih građana i građanki koje ovaj još uvek neizgrađeni rudnik već ima.

Svi citati Rio Tinto su preuzeti iz ovog dokumenta koji možete pronaći i na zvaničnom sajtu kompanije.

Projekat „Jadar“ u blizini Loznice u zapadnoj Srbiji predstavlja ležište litijum-borata svetske klase. Projekat je u stoprocentnom vlasništvu komapnije Rio Tinto, a njime upravlja kompanija „Rio Sava Exploration d.o.o.“, ćerka firma kompanije Rio Tinto u Srbiji.

Deklarisani mineralni resursi ležišta „Jadar“ iznose 136 miliona tona, od čega je 21 milion tona bornih proizvoda, a 2,5 miliona tona litijum-oksida.

Kao vodeća međunarodna korporacija u oblasti eksploatacije i prerade ruda i metala, naša kompanija ima značajnu ulogu u stvaranju pozitivnog uticaja za mnoge u našem okruženju – naše zaposlene, lokalne zajednice i vlada sa kojima sarađujemo, naše akcionare, partnere, kupce i dobavljače, kao i za društvo u celini.

Predstavnici i predstavnice Rio Tinto će nam više puta napominjati kako „stvaraju pozitivni uticaj“ na zaposlene, lokalne zajednice, društvo.

Ali, činjenica je da se istorija ove kompanije velikim delom sastoji od konflikata upravo sa svim ovim ljudima. Tako postoji ogroman spisak slučajeva kad su zaposleni Rio Tinto radili u užasnim uslovima, a za vreme pandemije COVID-19 najugroženija grupa radnika, oni stariji od 50 godina, su morali da nastave sa poslom kako ne bi izgubili platu:

„U drugim kompanijama rizičnim zaposlenima, poput domorodačkih radnika starijih od 50 godina, uprava je rekla da idu kući. U Rio Tinto ovim ne samo da sa radnicima nije komuniciralo rukovodstvo, već i kad su zaposleni u više slučajeva tražili odmor, ostavljali su ih da čekaju odgovor, pa su kao posledica toga morali da nastave da rade“

The Western Mine Workers’ Alliance navodi u saopštenju

⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

Mi prepoznajemo da naše poslovanje može da utiče na ljude, lokalne zajednice i životnu sredinu. Upravo zato sarađujemo sa onima na koje naše aktivnosti utiču kako bismo eventualne negativne uticaje sveli na minimum i kako bismo zajednički delili pozitivne uticaje koje naše poslovanje stvara.

Možda Rio Tinto prepoznaje svoj negativni uticaj na ljude, ali se prethodnih godina nije primetilo da preterano sarađuju sa lokalnim zajdnicama. Na primer, 1988. godine su u Papua Novoj Gvineji, u regionu Panguna započeli protesti zbog njihovog načina rada i zapošljavanja, a i zbog štete nanesene životnoj sredini rudnicima. Ove proteste je pratio građanski rat, koji je trajao čitavih deset godina (1989-1999).

Ali, to je bilo pre 30 godina, hajmo da se obratimo bližoj prošlosti: Rio Tinto je započeo eksploataciju Oju Tolgoja — rudnika zlata i bakra u Mongoliji. Koji je dovelo do uništenja predela gde žive nomadska plemena, ali kompanija nije obratila pažnju na ove lokalne zajednice. Usledila je četvorogodišnja borba plemena za svoja prava, koja se završila tek 2019. godine.

„Pre rudnika živeli smo tradicionalnim nezavisnim životom, oslanjajući se na sebe. Oni su nas oterali na druge pašnjake, osećali smo se kao došljaci. Od toga da sam ponosan stočar na svom pašnjaku, pa do sakupljanja smeća za stranu kompaniju… osećao sam se toliko besno i frustrirano“

Kaže Lkhamdurov u svom intervju za The Guardian — on se zajedno sa 8 drugih ljudi borio za prava plemena.

Ali, štetan uticaj Rio Tinto na zajednicu u Mongoliji se nije ograničavao na oduzimanje zemljišta od mongolskih plemena: tok Undai reke je bio preusmeren, tako da je nestalo vode za stoku u ovom svakako sušnom predelu.

„Sada [u reci] nema vode, jer je preusmerena na upotrebu Oju Tolgoja. Izgradili su sopstveni bunar da bi uzimali podzemne vode za sebe i promenili su pravac reke Undai, pa su naši bunari presušili. Bez njih su nam pomrle kamile i stoka. Odlučio sam da napustim stočarstvo, jedinačin života koji sam znao. [Ali] nismo znali kako da se izdržavamo svoje porodice na bilo koji drugi način“

Lkhamdurov u intervju za The Guardian

⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

Sistem upravljanja aktivnostima u kompaniji Rio Tinto zasnovan je na modelu „Planiraj—Uradi—Proveri—Pregledaj“. U osnovi ovog modela je naš stalni rad na uspostavljanju, razvijanju, realizaciji, rukovođenju i praćenju okruženja u kojem poslujemo. Tokom godina smo učili i iz naših uspeha i iz naših grešaka. Mi neprekidno unapređujemo svoj pristup, usavršavamo metode i alate koje koristimo, i učimo iz svojih iskustava.

Već vidimo kako Rio Tinto planira i proverava, ali postoje stvari koje se ne mogu ispraviti koliko se god trudili, a predstavnici Rio Tinto se ne trude. To se vidi na osnovu njihove reakcije na skandal kad su uništili kulturni spomenih Aboridžina — Jukan Džordž pećinu sa ljudskom istorijom preko 45 000 godina radi proširenja rudnika gvožđa. Ova pećina je bila bogata artefaktima, uključujući religiozne svete objekte, a najdragocenija je bila 4000 godina stara pletena ljudska kosa, satkana od pramenova sa glave nekoliko različitih ljudi, za koje je DNK testiranje otkrilo da su direktni preci tradicionalnih vlasnika Putu Kunti Kurama i Pinikura koji i danas žive.

Kad su to uradili, proverili i pregledali, kompanija je odlučila da je odgovarajuće rešenje ovog skandala zamena šefa Australijskog filijala, kratko izvinjenje u novinama, i ove godine zaposleni nisu dobili bonuse.

RIO TINTO I PROJEKAT „JADAR“

Mi poštujemo značaj prirodnih resursa u zemljama u kojima poslujemo. Pažljivo analiziramo uticaj svih naših aktivnosti na životnu sredinu i primenjujemo inovativna rešenja kako bismo smanjivali potrošnju energije i emisije ugljen-dioksida, i na odgovoran način upravljali korišćenje vode i smanjili količinu otpada.

Ako mislite da će se u Srbiji Rio Tinto ponašati bolje nego u drugim državama, moram da vas razočaram — rezultati „pažljivog analiziranja uticaja svih aktivnosti“ se već danas vide.
Tako je izvor vode pored crkve Svetog Đorđa, koja je pre istraživanja za rudnik bila čista i pogodna za piće, zagađen od 2018. godine.

„Na čitavom istražnom području od oko 500 hektara postoje podzemna jezera sa pitkom vodom koja će se isušiti ili zagaditi u slučaju kopanja. Još jedna posledica istraživačkih radova, prema rečima meštana, jeste činjenica da voda iz crkvenog bunara u selu Gornje Nedeljice, na samo nekoliko metara od crkve Svetog Đorđa, nije pogodna za piće od 2018. Sve ovo uznemirava ljude“

Marija Alimpić iz pokreta Zaštitimo Jadar i Ređevinu za Balkan green energy news

Kroz primenu u efikasnom skladištenju energije u baterijama, litijum je od vitalnog značaja za razvoj obnovljivih izvora energije i električnih vozila. Kada Projekat „Jadar“ pređe u fazu proizvodnje, očekuje se da će i grad Loznica i Srbija u celini ostvariti brojne dugoročne koristi zahvaljujući ovoj investiciji.

Ovaj projekat zahteva seču 200 hektara šume, a svojom teritorijom od 500 hektara obuhvata i 22 sela, a razmatra se i prebacivanje rudnika do Paulja — arhrološkog nalazišta starog čak 3 500 godina.

Jadarit (tako je nazvan mineral sa velikom količinom litijuma u njemu) jeste natrijum hidroksid litijum-borosilikat za čiju preradu je potreban ogroman broj hemikalija. Taj spoj štetnih materija će da ošteti vodu, vazduh i zemljište. Iz reke Jadar i njenih podzemnih tokova, toksične materije će lako dospeti u Drinu, Savu i do njihovih pritoka. Ovaj projekat će ugroziti ne samo Loznički kraj, već i ostale delove zemlje, uključujući i Beograd.

Rudnik bi trebalo da bude aktivan čitavih 20 godina, a toga je više nego dovoljno da uništi i zemljište.

„Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo tlo ni za poljoprivredu, ni za život.
Koliko se to Srbiji isplati s obzirom na to da će sva ruda biti vlasništvo Rio Tinta?“

Marija Alimpić iz pokreta Zaštitimo Jadar i Ređevinu za Balkan green energy news

⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

Tamo gde postoje nesuglasice ili nerazumevanje, pravovremeno i redovno uključivanje predstavnika loklane zajednice će omogućiti timu Projekta „Jadar“ da proveri i unapredi postojeće planove vezane za projekat. Ovo će nam pomoći u nastojanju da smanjimo potencijalne neželjene uticaje na životnu sredinu, a istovremeno da nastavimo da razumemo prioritete lokalnih zajednica i da ostvarimo zajedničko razumevanje projekta i njegovih potencijalnih uticaja.

Nesuglasice postoje — ne samo da ljudima ovaj rudnik nije potreban, već je i štetan po njihovo zdravlje. I ljudi protestuju. Ali, predstavnici i predstavnice Rio Tinto glume da ne primećuju to.

Odluka o izgranji rudnika i dalje nije konačna. Možemo da utičemo na vladu i Rio Tinto da se ovaj projekat, koji direktno utiče na naše zdravlje, zaustavi i da se nikad ne ostvari. Grupe građana kao što su Odbranimo reke Stare planine i Zaštitimo Jadar i Rađevinu već naporno rade na tome, a mi im uvek možemo pomoći tako što ćemo širiti informacije i/ili priključiti im se u borbi.