2020. godina — najtoplija godina do sad (opet)

Ova godina će biti najtoplija godina od kad su počela merenja. Postoji 50-75% šanse da će biti oboren rekord postavljen pre 4 godine.

Iako je Covid-19 karantin širom sveta doprineo privremenom smanjenju aerozagađenja, nije ništa postignuto što bi umanjilo ubrzane klimatske promene. Ta kriza zahteva dugoročnije mere zaštite životne sredine.

Posle najtoplije zime 2019. godine, izgleda da nam predstoji neuobičajno topla godina širom sveta. Od januara do maja, temperaturni rekordi su premašeni od Antarktika do Grenlanda. Ova činjenica zbunjuje čak i naučnike koji su klimatski skeptici, s obzirom da nije El Niño godina – fenomen kada se očekuju visoke temperature.

Gavin Šmidt, direktor Nasa Instituta u Njujorku procenjuje da su 60% šanse da će ova godina imati rekordno visoke temperature. S druge strane, klimatski zavod Velike Britanije procenjuje da će ova godina svakako biti među pet najtoplijijh od kad se vrše merenja, mada sa samo 50% šanse da bude najtoplija do sad.

Ovaj januar je bio najtopliji do sad od kad je merenja, i mnoge arktičke zemlje su ostale bez snega. U februaru, istraživačka baza na Antarktiku je zabeležila temperaturu od više od 20°C. Na drugom kraju sveta, u Kaanaku, na Grendlandu, zabeleženo je rekordnih 6°C.

U prva četiri meseca, u istočnoj Evropi i Aziji temperature su za oko 3°C više nego prosečne temperature. U poslednjih nekoliko nedelja, temperature u SAD su takođe više nego inače. Na primer, prošlog petka u Los Anđelesu temperatura je dostigla rekordnih 34°C. Zapadna Australija je takođe dostigla rekordno visoke temperature za ovo doba godine.

Karsten Haustein, klimatolog sa Univerziteta u Oksfordu, kaže da globalna temperatura preti da prevaziđe 1.2°C u odnosu na predindustrijsko doba. Iako je pandemija umanjila količinu novih emisija, količina gasova staklene bašte u atmosferi se ne smanjuje.
“Klimatska kriza se nastavlja istim tempom”, Hausten je izjavio. “Emisije će se smanjiti ove godine, ali koncentracije gasova staklene bašte će nastaviti da rastu. Teško da će biti značajne promene u atmosferi zbog Korona virusa. Ali sada imamo šansu da promenimo naše odluke i da iskoristimo korona krizu kao katalizator za postavljanje novih, održivih mera transporta i proizvodnje električne energije.

Neophodno je da se okrenemo nauci i da uključimo nauku u donošenje bitnih političkih odluka. Čovečanstvo je prošlo kroz jednu malu krizu, koju treba da iskoristimo kao početak rešenja daleko veće krize: ubrzanih klimatskih promena.

Naslovna fotografija: klimkin sa Pixabay

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s