Umreti od žeđi kada ti je voda na dohvat ruke ili voditi rat?

Na samoj granici svoje države i Sudana, Etiopljani grade branu Velike renesanse (preporoda) još od marta 2011. godine i nadaju se da će biti završena do kraja ove godine. Plavi Nil (jedan od izvorišnih krakova Nila, veoma pogođen klimatskom krizom) biće pregrađen strukturom koja će služiti za generisanje električne energije.

Plavi i Beli Nil teku od unutrašnjosti kontinenta ka Sredozemnom moru, a ukrštaju se u gradu Kartumu (glavni grad Sudana) gde formiraju reku Nil. To znači da branom Etiopija, zemlja gornjeg toka Plavog Nila, direktno može da utiče na to koliko će vode propustiti u dalji tok ove reke.

Hidroelektrana ne troši vodu, ona je koristi samo za pokretanje svojih turbina i to ne predstavlja problem. Ono što zapravo brine države donjeg toka je brzina kojom će Etiopija propuštati vodu iz brane i moć koju ona dobija punom kontrolom nad vodo-snabdevanjem zemalja donjeg toka Nila.

U početku je stanovništvo Sudana (severo-zapadni sused Etiopije) ovaj poduhvat dočekalo sa oduševljenjem. Dosadašnja razlika između maksimalnog i minimalnog vodostaja Plavog Nila bila je 8m, sa izgradnjom brane biće svega 2m, čime će velike poplave uobičajene za ovu državu tokom avgusta i septembra biti sprečene. Takođe, veliki problem sa nedostatkom električne energije bio bi rešen, a od viška električne energije iz hidroelektrane dobrobit će imati i ostali susedi Etiopije poput Južnog Sudana, Eritreje i Džibutija.

Međutim, za razliku od svog južnog suseda, Egipat je gradnju brane osudio od samog početka. Ujedinjene nacije su predvidele da bi Egipat mogao da oseti nestašice vode već od 2025. godine. Nil je izvor života za oko 100 miliona Egipćana i svaki napad na reku za njih predstavlja udar na suverenitet države.

Ironično je da je Egipat uradio isto što Etiopija radi sada, kada je šeždesetih godina izgrađena brana Visoki Asvan. Obe zemlje gradnju brane posmatraju kao na veliko nacionalno dostignuće. Štaviše, Etiopija želi da branu izgradi samostalnim sredstvima, bez pomoći ostalih država i Egipat ne može da učini ništa kako bi to sprečio, sem vojne akcije.

Da li će izgradnja brane dovesti do rata? Možda.

Na ozbiljnost situacije ukazuje i to da su intervenisale čak i Sjedinjene države. Egipatski zvaničnici su razmišljali o potencijalnom bombardovanju brane, dok su Etiopljani uvereni da ih ništa neće sprečiti da završe ono što su započeli.

Sudan se nada da će brana omogućiti jeftinu struju i godinama pokušava da uspostavi ravnotežu između Egipta, koji im trenutno obezbeđuje električnu energiju, i Etiopije, za koju se nadaju, ali nemaju nikakvu potvrdu da će im prodavati struju po jeftinijoj ceni.

Inače je ceo region, kao i sam Plavi Nil, užasan primer posledica klimatske krize. Suvo tlo, koje puca čak iako je u blizini reke, ne može podržati gajenje poljoprivrednih dobara, od kojih zavisi većina stanovništva. Sušni i kišni periodi tokom godine, više nisu predvidivi zbog stalnog menjanja klime.

I tako dok se tri zemlje raspravljaju oko gradnje brane, klimatske promene sve više uzimaju maha. Voda je već sad oskudan resurs u pustinjskim delovima afričkog kontinenta, a sukob oko ovog dragocenog izvora, može biti znatno pogoršan klimatskom krizom.

Sve ovo je razlog da shvatimo da iznad svake postojeće krize, uvek postoji jedna mnogo veća, čije će posledice biti znatno gore i pogubne za sve stanovnike/ice Zemlje, uključujući i čitavu ljudsku populaciju.