Mi protiv nas. – uništavanje životne sredine i Covid-19

“Uništavanje biodiverziteta i prirode šteti čovečanstvu i civilizaciji kakvu poznajemo. Covid-19 je samo upozorenje”, kažu eksperti.

Prema rečima Inger Andersena, šefa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih Nacija, priroda pokušava da nam pošalje poruku ovom pandemijom. Andersen je rekao da je čovečanstvo stavilo previše pritiska na prirodu, sa poražavajućim posledicama. Ako ne brinemo o planeti, štetimo sami sebi.

Da bi se sprečilo dalje širenje sličnih bolesti i izazivanje većih katastrofa, stručnjaci širom sveta kažu da moramo da čuvamo prirodna bogatstva, da umanjimo ubrzane klimatske promene, i da prestanemo sa ekstenzivnom poljoprivredom, rudarstvom i urbanizacijom kakvu poznajemo do sad. Potrebno je da se ponovo povežemo sa prirodom.

Još jedna od hitnih mera koje je potrebno preuzeti jeste da se zatvore marketi živih životinja, koji je nazvan i “savršeno miksalište za bolesti”, kao i ilegalna trgovina divljim i domaćim životinjama.
Andersen je takođe dodao da je prioritet da se suzbiju posledice Covid-19 virusa, ali da plan na duge staze mora uključivati gubitak staništa divljih životinja i nestanak biodiverziteta.

“Nikada patogeni nisu imali ovoliko prilika da pređu s divljih i domaćih životinja na ljude”, navodi Andersen. Čak 75% infektivnih bolesti dolazi iz divljeg sveta.

Velike ekološke katastrofe, kao što su Australijski požari, najviše zabeležene temperature i najgora infestacija skakavaca u Keniji su samo neke od katastrofa koje su nas zadesile, a mnoge nas još očekuju zbog nesavesnog tretiranja prirode.

Požari u Australiji. Izvor: WeWork

Stvaranje i širenje Covid-19 je bilo ne samo predvidivo, već i očekivano. Studija iz 2007 godine, koja je istraživala Sars 2002-03 godine zakljuzčuje: “Sa prisustvom patogena nalik na Sars-CoV u Rhinolophus hipposideros slepim miševima, i kulturom u kojoj se divlje životinje konzumiraju, pitanje je vremena kada će se sledeća pandemija desiti.”

Druge zarazne bolesti iz prirode imaju mnogo veću smrtnost. Ebola ima 50% smrtnosti, a Nipa virus 50-75% smrtnosti. Neki od stručnjaka smatraju da nam se “donekle posrećilo” s Covid-19 virusom, iako se trenutno ne čini tako. Ova situacija bi trebalo da nas upozori na to koliko smo ranjivi, i koliko bi gore moglo da bude.

Gotovo uvek je ljudsko ponašanje odgovorno za ovakve epidemije, i biće ih još ukoliko se ne promenimo, rekao je Endru Kuninghem, iz zoološkog udruženja Londona.

Prodaja živih divljih životinja u Kini. Izvor: BBC

Kina je zabranila prodaju živih divljih životinja na marketima, i zasigurno da će ovo biti trajna mera. Međutim, da bi borba protiv virusa bila uspešna, potrebno je da se ovakve zabrane dese svuda u svetu. U Africi postoji veliki broj ovakvih pijaca, a sa modernim načinom putovanja, možete za dan preneti patogen iz Afrike u London.

Aron Bernstajn, iz Harvard škole za javno zdravlje je rekao da je uništavanje prirodnih resursa ono što dovodi divljač blizu ljudi, i da klimatske promene zajedno sa uništavanjem prirodnih staništa stavaraju priliku da se stvaraju novi patogeni.
Dakle, sprečavanjem uništavanja prirode, sprečile bi se i mnoge prilike da ovakvi patogeni pređu na čoveka.

Odvajanjem zaštite zdravlja i zaštite prirode je opasna varka. Naše zdravlje je u potpunoj zavisnosti od predvidive klime kao i organizama sa kojima delimo planetu.

Jedan od ljudi koji se bavi proučavanjem uništavanja prirodnih staništa je i Tomas Gilespe, sa Emori univerziteta, odseka za zaštitu životne sredine. On je izjavio: “Patogene nije briga da li ste čovek ili neka druga životinja” i dodaje da ga uopšte ne čudi da se pandemija Covid-19 dogodila. Većina patogena tek čeka da bude otkrivena, i mi poznajemo samo mali procenat bolesti.

Prvi na udaru zaraze su radnici koji se bave sečom šuma. Izvor: Mongabay

Čovečanstvo stvara savršene uslove za stvaranje bolesti, time što skraćuje prirodnu granicu između životinje domaćina (određenog patogena) i sebe. “Možemo da očekujemo širenje bolesti koje imaju veliku smrtnost. Bolest kao što je Ebola se ne širi lako. Ali bolest sa jednakom stopom smrtnosti kao Ebola može da nađe način da se širi jednako lako kao i ospice.” izjavio je Gilespe.

Priroda je stavljena pod ogroman pritisak. Velika prostranstva prirodnog habitata se gube, što znači da životinje obitavaju u manjem prostranstvu od onoga na kom bi trebalo. Očajne, i bez dovoljno hrane, one će se neminovno približiti ljudima u potrazi za osnovnim životnim namirnicama. Životinje koje nikada ranije ne bi prišle čoveku su sada primorane da ulaze u gradove.”

Neke od životinja su vrlo povoljne za prenošenje patogena. Primeri su pacovi i slepi miševi, čije populacije se trenutno povećaju ukoliko dođe do seče šuma. Dakle, što više sečemo šume i druga prirodna staništa, to smo u većoj opasnosti.

Poznata fotografija orangutana koji pokušava da zaustavi bager. I majmuni su shvatili da je ljudsko ponašanje štetno i za njih i za planetu. Izvor: Telegraph

I šta sad? Šta mi, ako išta i možemo, da radimo povodom ovih informacija?

Kejt Džons sa UCL fakulteta za ekologiju i biodiverzitet kaže: “Moramo da razmišljamo o svetskoj biozaštiti, da pronađemo slabe tačke i da poboljšamo zdravstvo u svim zemljama. U suprotnom, možemo očekivati scenarije daleko gore od Korona virusa. Sada su rizici veći. Uvek su bili prisutni, generacijama unazad. Međutim, naše ponašanje prema prirodnim resursima je pogrešno, i to ponašanje moramo da promenimo.”

Džons kaže da promena društva mora da dođe simultano i iz bogatih i iz siromašnih zemalja. Potreba za drvetom, mineralima i resursima dovodi do uništavanja i oštećenja staništa širom sveta, što doprinosi stvaranju novih bolesti.

Brajan Brd, virolog sa Kalifornijskog univerziteta kaže da smo sada u vremenu stalne opasnosti: “Bolesti se šire lakše i brže nego ikada pre, što znači da i mi moramo brže da reagujemo. Istraživanje bolesti treba dosta ulaganja, promene ljudskog ponašanja, i lokalne samouprave moraju da slušaju naučnike.”

Znanje o patogenima mora najpre da dopre do lovaca, šumara, prodavaca i potrošača. Brajan dodaje i da sve bolesti počinju od jednog ili dvoje ljudi. Rešenje je da se počne s obrazovanjem i podizanjem svesti o ovakvim bolestima, ali i formiranjem zakona koji će štititi čovečanstvo od patogena, kao i prirodu od čovečanstva.

Domoroci se godinama bore da zaustave seču šuma, često ni ne znajući da time štite i ostatak civilizacije od patogena. Izvor: Telegraph

Kratkoročna rešenja, kao što su rešenja koja imamo na snazi sada se uglavnom odnose na zaustavljanje širenja trenutne zaraze. Međutim, ono u šta treba da uložimo jesu dugoročna rešenja, s obzirom da će nove infektivne bolesti vrlo lako ući u gradove. Dugoročna rešenja podrazumevaju i promenu upravljanja gradovima, umanjenje uništavanja prirodnih predela, i promenu načina na koji se trenutno društvo razvija.

Poenta je samo da budemo spremni za sledeću pandemiju. Prema rečima Brajana: “Ne možemo da predvidimo gde će se sledeća pandemija desiti, tako da treba da imamo unapred pripremljene univerzalne planove umanjenja pandemije, kao i da budemo spremni za najgore moguće ishode.” i dodaje “Jedino što zasigurno znamo, jeste da će sledeća pandemija sigurno da se desi, ukoliko nastavimo da koristimo planetu na ovaj način.”

A sve se čini da hoćemo.

Naslovna fotografija: Alexandra_Koch sa Pixabay

2 Comments

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s