Ova zima je bila najtoplija u evropi ikada zabeležena, zahvaljujući ubrzanim klimatskim promenama.

Servis Evropske unije Kopernikus, koji se bavi klimatskim promenama (Copernicus Climate Change Service C3S) meri temperaturna kolebanja još od 1855. godine. Oni su izjavili da je prosečna temperatura u decembru, januaru i februaru za 1.4°C viša od prethodno postavljenog rekorda, u zimu 2015/16. Ranije, novi rekordi bi bili tek za nijansu viši od prethodnih ili od prosečne temperature. Ono što ovu zimu čini neobičnom, jeste činjenica da je bila za 3.4°C toplija od proseka temperatura između 1981 i 2010.

Nesezonska temperatura je dovela do potpunog izostanka zimske berbe grožđa u Nemačkoj. U Švedskoj i Rusiji su morali da uvoze sneg za potrebe zimskih igara. U Helsinkiju je prosečna temperatura za januar i februar bila za 6°C viša nego prosek temperatura za 1981-2010. U Velikoj Britaniji se očekuju ozbiljne poplave usled viših temperatura, slične onima koje su se desile 2015. godine.

“Iako je ova zima zaista ekstremna sama po sebi, gotovo je izvesno da su visoke temperature povećane usled ubrzanih klimatskih promena”, izjavio je za Guardian Karlo Buontempo, direktor C3S.
On takođe dodaje: “Iako su ovako ekstremno visoke temperature zabrinjavajuće, ne mora da znači da će se ovakva kolebanja nastaviti. Van tropa, zimske temperature mogu dosta da variraju.”

Naučnici širom sveta očekuju da će se temperaturni ekstremi povećati. U Australiji je zabeležena druga najtoplija zima za redom, zbog čega se javljaju suše i veliki požari.

Na Antarktiku, temperatura je prvi put u istoriji merenja iznad 20°C, skoro za ceo stepen viša od prethodnog rekorda postavljenog 1982. godine.

2019. godina je zabeležena kao najtoplija godina ikada. Temperature okeana su takođe dostigle novi rekord u 2019. godini, i naučnici procenjuju da se temperatura povećava brže nego što je prvobitno procenjeno.

I u Srbiji je 2019. godina bila najtoplija godina u istoriji merenja. Što znači da se klimatske promene se mogu činiti kao pozitivna stvar? Ova zima je bila toliko topla da nam gotovo uopšte nisu bile potrebne kape i šalovi. Često smo mogli da uživamo u sunčanim danima u kafićima na otvorenom.

Međutim, moramo da imamo na umu da su ovako tople zime loše za poljprivredu. Visoke temperature u toku zime, a niske temperature u toku kanog proleća negativno utiču na poljoprivredu. Takođe, nepredvidivo vreme može dovesti do suša praćenim poplavama, što takođe dovodi do velikih šteta u poljoprivredi, a samim tim i na celokupnu ekonomiju.
Nesnosno visoke temperature i temperaturna kolebanja štete i zdravlju.

Pored neizvesne ekonomske situacije koja će uslediti posle pandemije, poslednje što nam treba jeste krah na poljoprivrednom tržištu i poskupljenje osnovnih životnih namirnica.
Međutim, ukoliko se situacija sa ubrzanim klimatskim promenama nastavi, možemo očekivati okava scenario i ove, i svake naredne godine.

Naslovna fotografija: shell_ghostcage from Pixabay