Elizabet Kolbert, spisateljica iz Amerike, je istraživala preobimnu temu masovnih izumiranja za potrebe njene knjige, šesto izumiranje. Ona na vrlo jasan način prikazuje rezultate naučnih istraživanja širom sveta koja jasno govore da je šesto veliko izumiranje u toku.

Početkom XIX veka, koncept izumiranja nije postojao. Tomas Džeferson, koji se dosta zanimao za prirodnjačke nauke, je zaista verovao da će istraživači koje je poslao na severozapad pronaći mamute, čije su kosti prvi put tada bile pronađene u Americi. On je verovao da ako postoje kosti, moraju postojati i žive jedinke.

U isto vreme, Žorž Kivje je došao do zaključka da bi životinje (pogotovo tako veliki sisari) morale biti otkrivene do tad, tako da te životinje više ne postoje. I što se više otkrivala Amerika, to je bilo teže objasniti kosti velikih sisara i morskih životinja.
Kivjeova teorija je bila da, ako je već došlo do istrebljenja, to je moralo biti zato što su promene na zemlji bile nagle i katastrofalne. Koji je drugi razlog da cela životinjska vrsta, inače savršeno prilagođena životu na zemlji, nestane u potpunosti?
Njegova teorija je postala poznata kao “katastrofizam”. Čarls Lajel i Čarls Darvin su ismejali tu teoriju, jer su istakli da su promene na Zemlji spore. Nikada nismo videli katastrofe tih razmera, što znači da one ne postoje.

Teorija sporih promena je bila prilično postojana do osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Tada su Valter Alvarez i njegov otac, Luis Alvarez došli do teorije udara asteroida u Zemlju, čime su istrebljeni dinosaurusi. I ta teorija je odbačena zbog mišljenja većine naučnika da takve vrste promena ne postoje. I bila je dugo zanemarena – dok nije dokazana.

Jedan od paleontologa je vrlo prosto sročio – promene na planeti zemlji su vrlo spore i istorija života na zemlji se sastoji od dugih perioda dosade koje povremeno prekine napad panike. Dakle, obično su promene na planeti spore, ali ponekad se dese brzo, i kad se to dogodi, organizmima na planeti je teško da se s tim promenama nose.

Mnoge ove promene dovode različite vrste na ivicu izumiranja. Još pre više od 10 godina, procenjeno je da će u ovom veku 20 do 30% životinja i biljaka izumreti, i još uvek se vodi polemika da li su te brojke potcenjene.

Danas, naučnicima je poznato pet masovnih izumiranja.
Prvo, takozvano ordovicijsko-silurijsko izumiranje, se desilo pre oko 445 miliona godina i odnelo je oko 60% vrsta.
Najgore masovno izumiranje je bilo pre oko 252 milina godina, kada je kombinacija udara asteroida i vulkanskih erupcija odnela oko 95% vrsta i vodenih i kopnenih ekosistema.

Ali šta je potrebno da bismo proglasili izumiranja vrsta – koja se svakako dešavaju, “masovnim izumiranjem”? Izumiranja manjih skala se dešavaju u prirodi, nekada jer vrsta nije dovoljno prilagođena, a nekada zbog lokalnih poremećaja – na primer usled erupcija vulkana ili iznenadnih zemljotresa. Međutim, da bi izumiranje bilo “masovno”, kao što su velika petorka masovnih izumiranja, potrebno je da nestane 2/3 vrsta sa planete zemlje za relativno kratko vreme.
To je ono što današnjicu izdvaja od dugog perioda dosade. Stara kineska klatva glasi: “Dabogda živeo u zanimljiva vremena!”. Ne postoji zanimljivije vreme od masovnog izumiranja.

Procenjeno je da živimo u toku šestog masovonog odumiranja, izazvanim isključivo delovanjem čoveka. Svetske populacije biljaka, životinja i gljiva nestaju neprirodnom brzinom. Ljudi su lovom istrebili mnoge vrste, poput velike njorke (Pinguinus impennis). Mnoge vrste su premeštene iz njihovih prirodnih staništa na nove kontinente. Milijarde tona ugljen-dioksida smo ispustili u atmosferu i okeane, menjajući njihovu klimu u potpunosti.

Ove promene, zajedno s globalizacijom, transportovanjem životinja, biljaka i njihovih pratećih patogena u ekosisteme u koje nikada ne bi mogli da dospeju, dovode do masovnog izumiranja biljaka, kičmenjaka, gmizavaca i sisara širom sveta.

• 

I za kraj da dodamo: Koga boli uvo? Šta ima veze ako imamo manje puževa, ili nemamo slepe miševe? Šta mi kao vrsta gubimo ako životinje masovno izumru?

Prvo: ovo pitanje se odnosi na život na ovoj planeti. Bilo je potrebno desetine miliona godina da se život razvije u formu u kojoj se danas nalazi, i mi ćemo ukinuti šansu da život nastavi da napreduje. Ako ti nije stalo do toga, ne znam do čega bi u životu trebalo da ti jeste stalo.

Ali, hajde da kažemo da te ova činjenica ne dotiče. Onda možemo ponuditi drugi odgovor:

U trenutku masovnog izumiranja, pravila igre preživljavanja se menjaju. Da uzmemo kao primer dinosauruse – ništa nije falilo dinosaurusima. Nisu ništa uradili pogrešno. Ali opet, danas su 100% istrebljeni. Ne znamo zašto, jer nisu bili ni posebno osetljiviji od ostalih vrsta. Ali opet, danas ih više nema. Mi trenutno menjamo pravila igre preživljavanja, bez da znamo kakva će sledeća pravila biti i da li ćemo mi biti dovoljno jaki kao vrsta da ih izdržimo.

Ukoliko želite više da saznate o šestom masovnom izumiranju i istraživanjima vrsta širom sveta; o naučnicima koji se bore protiv ovog uzbudljivog i tužnog procesa; o istoriji i naučnicima koji su se ovom temom bavili – nemojte se ustručavati. Priuštite sebi jedan put oko sveta za Elizabet Kolbert kroz njenu knjigu “Šesto izumiranje“.

Fetured image by Jill White from Pixabay