Najgora stvar koja može da nam se desi jeste da vesti o zagađenju “zastare” i da se ovaj problem baci u senku nekih drugih, svežijih problema. Saobraćaj je tek treći na listi najvećih zagađivača vazduha u Beogradu, međutim ne možemo da zanemarimo uticaj vozila na naše zdravlje.

Na protestu za čist vazduh u Beogradu, profesor Vladimir Đurđević je rekao izuzetno pametnu stvar, a to je da treba da se ugledamo na gradove koji su već rešili problem prenatrpanosti saobraćaja u gradovima. Jer pored toga što zagađuju vazduh, gužve u saobraćaju i parkirana vozila i gde treba i gde ne treba izazivaju opštu nervozu svim učesnicima u saobraćaju – uključujući i vozače.

Ali kako rešiti problem saobraćaja kada su nam automobili neophodni u Beogradu? – Prvo, moramo iskoračiti iz mišljenja da je Beograd poseban grad. Na našu sreću, mnogi drugi gradovi širom sveta su imali jednak problem i sa mentalitetom i sa geografijom, pa su problem saobraćaja rešili.

U Birmingemu, sa ponosom nazivanom i “gradom autoputa” će zabraniti saobraćaj u centru u skoroj budućnosti. Birmingem je grad od preko milion stanovnika, i donosioci odluka su spremni da donesu veliku promenu ugledajući se na primer četiri puta manjeg grada. Ovaj izazovni projekat je bio inspirisan već aktivnim projektom iz Genta, Belgije, gde se promena desila u toku noći.

U Gentu, u jednu nedelju uveče, u užem centru grada je zabranjen saobraćaj. I na veliko razočaranje medija, nije bilo nikakvih pobuna, psovanja ili protesta. Godinu dana nakon uvođenja ovog kontroverznog plana, vozači kažu da iako putuju dužim putem oko grada, opet im treba manje vremena da stignu na željenu destinaciju zbog smanjenog saobraćaja.

“Zapravo, ekonomska situacija grada se poboljšala”, tvrdi ovaj političar zelene stranke, Filip Vateu, zamenik gradonačelnika Genta, i dodaje da se broj restorana i kafića u centru povećao za 17%, a da se smanjio broj praznih radnji u centru.

Godinu dana nakon projekta, nada se da će Gent sa svojim “kružnim planom saobraćaja” inspirisati političare širom sveta da uvrste isti sistem u svoje gradove.
Još jedna od prednosti ovog projekta je i neverovatno nizak budžet koji je bio potreban da se ovakva promena donese; ovaj projekat je koštao svega €4 miliona evra. Poređenja radi, cena za 1.5km autoputa u Belgiji košta između €15-25 miliona evra.

“Najbolji plan saobraćaja je biciklistički plan.” rekao je Vateu. “Otvaranjem više mesta za pešake i bicikliste takođe se otvara i prostor za automobile za ljude kojima je zaista neophodan automobil.”
Još jedna značajna promena u Gentu jeste i nivo buke, koji se značajno smanjio. Zapravo je moguće opustiti se na trgu ili na nekom javnom mestu bez buke automobila.

“Čuli smo i da se ljudi žale da se vožnja od 300m pretvorila u vožnju od 2km. Ali onda smo morali da objasnimo da ne želimo da ljudi ulaze u kola zbog vožnje od 300 metara: trebalo bi da tu razdaljinu mogu da pređu peške.”

Od 2017. u Gentu se nivo oksida nitrogena (NOx) smanjio za 20%. Biti pešak, biciklista, dete ili starija osoba je daleko bezbednije sada. Uopšteno, nivo zagađenosti vazduha se značajno smanjio. Sve prednosti ovog projekta potvrđuju zamenuku gradonačelnika, Veteu, da je ovaj projekat bio vredan primene, bez obzira na brojne nesuglasice na koje je nailazio pre implementacije – uključujući i pretnje smrću.

Iako je Gent jedan od boljih skorijih primera preusmeravanja saobraćaja sa automobilskog na biciklistički, daleko od toga da je jedini. U Argentini, u planinskom selu “La Kumbresita”, još 1996. godine je prepoznato da je biciklistički saobraćaj daleko bezbedniji, čistiji i zdraviji. Ovo je takođe postalo i prvo selo u Argentini u kom je motorni saobraćaj potpuno zabranjen, i pokazatelj je da geografija i uzbrdice nisu prepreka za korišćenje bicikle.

Međutim, nisu svi primeri zelenih gradova daleko, još jedan primer dobre prakse u saobraćaju se može videti i kod naših komšija u Ljubljani. Odličnu reportažu i poređenje Beograda i Ljubljane pokazuju i Marka Žvaka u epizodi koja pokazuje prednosti pretvaranja centra grada u pešačko-biciklističku zonu.

Fetured photo: Jadranka Ilić