U petak 17.1.2020. u Beogradu je održan “Protest za čist vazduh“.

Štrajk koji je organizovala inicijativa Ne davimo Beograd i Građanski front svojim dolaskom podržalo je nekoliko stotina građana i građanki. S obzirom da informacije o ekološkim problemima i klimatskoj krizi građanima i građankama nisu na dohvat ruke i uglavnom nikada nisu tema kojom se bave vodeći mediji, pravo je čudo što se na ovakvom skupu pojavio toliki broj ljudi.

Šta je to napravilo razliku da se stanovništvo probudi i shvati koliki problem nas okružuje?

Imam dva potencijalna odgovora: vremenski uslovi koji su učinili da vazduh postane vidljiv ili nešto drugo, dostupno svakome ko ima pristup internetu, poput aplikacije/sajta AirVisual? Možda i kombinacija? Siv vazduh je podstakao ljude da se zapitaju šta to udišu, a AirVisual im je pokazao koliko je stanje zapravo loše.

I onda je nastala čitava pometnja – ljudi su počeli da razmišljaju o nekim problemima koje ranije nisu shvatali baš najozbiljnije, o svom zdravlju i budućnosti koja ih čeka; političari su imali još jednu neplaniranu temu o kojoj su morali da pričaju sa novinarima/kama i da bar jednom na sastanku posvete vreme nekom ekološkom problemu.

Na ranije pomenutom protestu jedan od govornika bio je i profesor Vladimir Đurđević koji je rekao jednu veoma zanimljivu rečenicu:

Ako se ove godine budu dodeljivale bilo kakve nagrade u oblasti ekologije, mislim da bi najrealnije bilo da ih dobiju aplikacije koje su zaslužne za masovno informisanje i pokretanje ljudi u ovoj oblasti.

Nadajmo se da će se pojaviti drugi načini preko kojih će stanovništvo koje se ne bavi klimatskim promenama svakodnevno, moći da se informiše i lako sazna ono od čega zavisi njihovo i zdravlje njihovih najbližih. Međutim, iako neke veoma dobre stvari već postoje, one nisu dovoljno promovisane među ljudima.

Zašto?

Zato što bi svako ko zdravorazumski razmišlja uvideo sa kolikim problemom se čovečansto suočava i počeo/la da se bori za ono što je ispravno i očigledno. Nažalost, mnogi ne žele da to postane jedna od tema kojom se ljudi bave, zato što bi to bio veliki udar na njihove milijarderske džepove i/ili fotelje, pa onda manipulišu medijima i svaljuju krivicu na građane/ke, a naučne činjenice pretvaraju u paniku i teorije zavere.

I na samom kraju, nameće se još jedno pitanje- zašto su domaći mediji pisali o protestu tek pošto je završen, a ne ranije, pozivajući što veći broj ljudi da se pridruži?